Контрола загађивача животне средине
Републичка еколошка инспекција је за осам мјесеци ове године извршила 203 инспекцијске контроле. Тежиште рада републичких еколошких инспектора, у области заштите животне средине, било је на контроли објеката и постројења која морају посједовати еколошку дозволу, новоизграђених објеката који не могу бити пуштени у рад без претходно прибављене еколошке дозволе, односно контролу загађивача животне средине, као и субјеката који се баве управљањем отпадом и њихових дозвола за управљање отпадом.
У 61 контроли утврђене су неправилности, те су инспектори у 56 контрола наредили мјере отклањања неправилности, а у два случаја изрекли мјере забране. Због почињених прекршаја издато је 10 прекршајних налога у вриједности од 17.500 КМ.
Анализом стања у овој области утврђено је да је већина субјеката прибавила еколошке дозволе у претходном периоду, али не проводе у потпуности све мјере прописане еколошким дозволама, као што је редовни мониторинг, односно мјерење емисија полутаната у животну средину, те мјере у виду инвестиционих радњи, а које су инвеститори требали провести.
Када је ријеч о управљању отпадом, контроле су показале да је све већи број субјеката прибавио потребне дозволе или се налази у процесу прибављања.
У посматраном периоду на рјешења еколошких инспектора нису изјављиване жалбе, што указује на реално и квалитетно утврђивање чињеничног стања и дословно поштовање Законских одредби у овој области.
Највећи проблем у раду ове инспекције представља недостатак регистра загађивача животне средине, те мали број еколошких инспектора на локалном нивоу, односно у општинама и градовима.
Инспекције на локалном нивоу у посматраном периоду извршиле су око 1.617 контрола, а неправилности су утврђене у 371 контроли, те су у 365 случајева наређене мјере отклањања неправилности, а у пет случајева мјере забрана. Због почињених прекршаја издато је седам прекршајних налога.
Јединице локалне самоуправе имају велику улогу у унапређењу ове области, јер се од њих очекује, осим кадровског јачања инспекције и одјељења која се баве заштитом животне средине, да користе просторно планирање као основни инструмент за заштиту еколошки вриједних подручја и да кроз просторно планирање поставе услове за очување заштите ваздуха, вода, управљање отпадом и заштиту природних добара у близини урбаних подручја.