Поводом обиљежавања 28. априла, Свјетског дана безбједности и здравља на раду, као и 1. маја, Међународног празника рада желимо скренути пажњу послодавцима и радницима да безбједност и заштита здравља на раду треба да буду основ и почетак сваке радне активности.

Републичка инспекција рада је у 2014. години извршила 6.301 контролу, гдје је у 2.153 случаја или 34% контрола утврдила неправилности. Послодавцима је изречено 1.819 управних мјера којима је наложено предузимање одређених радњи у циљу отклањања неправилности. Због почињених прекршаја издато је 837 прекршајних налога у вриједности од 1.244.560 КМ, поднешено је 65 прекршајних пријава надлежним судовима и три кривичне пријаве.

У прошлој години у области надзора инспекције рада догодило се 13 повред на раду са смртним исходом и 57 тежих повреда на раду. Као најризичније дјелатности издвајају се шумарство и дрвна индустрија, грађевинарство и електропривреда. Појединачни случајеви тежих повреда забиљежени су у областима трговине, туризма, културе, комуналних дјелатности и друго, у којима повреде на раду нису изражена појава и у поређењу са претходним годинама немају тренд континуитета.

Контроле су показале да се најчешће разлози због којих долази до повреда на раду односе на пропусте у погледу организације и спровођења мјера заштите на раду, примјену превентивних мјера, оспособљеност радника, те на пропусте у придржавању и спровођењу техничких норми заштите на раду.

Анализом узрока настанка повреда на раду у 30 случајева или 43% утврђено је да је до повреде дошло због непридржавања прописаних и обезбијеђених мјера заштите на раду приликом извођења радних задатака, а најчешће непажњом. Нису ријетки случајеви да радници не користе заштитну опрему на предвиђени начин. У 40 случајева или 57%, узрок повреде било је неподузимање мјера заштите на раду у складу са законом.

У свега три случаја, од укупно 70, утврђено је да послодавац није имао израђен Акт о процјени ризика, који треба да садржи опис процеса рада са процјеном ризика од повреда и оштећења здравља на радном мјесту, као и мјере за отклањање или смањење ризика, док је за 16 радника који су доживјели повреду на раду утврђено да нису похађали обуку за безбједан рад.

Од укупног броја радника који су доживјели повреду на раду у пет случајева утврђено је да нису имали регулисан радно-правни статус у складу са законом. У свим преосталим случајевима (65) радници су са послодавцем имали закључен уговор о раду и били су пријављени на обавезне видове осигурања. Посматрано по полној структури радника који су доживјели повреду на раду, у свега шест случајева или 8% ријеч је о женама, док је у 64 случаја, односно 92% ријеч о мушкарцима.

Највећи број повреда на раду доживјели су радници чија старосна доб је од 40 до 50 година, њих 19. Повреду је доживјело 18 радника у доби од 20 до 30 година, 17 радника у доби од 30 до 40 година, 15 радника у доби од 50 до 60 година и један радни преко 60 година.

Када је ријеч о данима у седмици, највише повреда се догодило понедељком, четвртком и петком. Посматрано по дијелу радног дана, највише повреда се догодило у у периоду од 6:00 до 12:00 часова, укупно 38. Мјесеци са највећим бројем повреда су јануару, фебруар и март.

И даље је свијест о значају заштите на раду на ниском нивоу и потребно је инсистирати на едукацији како радника, тако и послодаваца, те на развијању културе превенције. Послодавци су обавезни да осигурају услове за безбједан рад, а радници свој допринос унапређењу безбједности и здравља на раду дају поступајући у складу са прописаним правилима заштите на раду, изводећи радне задатке на правилан начин и користећи одговарајућу заштитну опрему. Безбједно и здраво радно мјесто треба да буде приоритет и послодаваца и радника.