
Закон о трговини Републике Српске препознаје електронску трговину као вид продаје на даљину. У складу са одредбама овог закона продаја на даљину – даљинска трговина је трговина робом на мало, као и пружање услуга потрошачима коју трговац организује употребом средстава за комуникацију између физички удаљених лица.
Даљинску трговину може да организује само трговац који се регистровао за ту врсту трговине. За обављање дјелатности трговине на даљину трговац мора обезбиједити пословни простор за обављање административних послова, одговарајуће складиште за робу коју продаје и одговарајући простор за хигијенско-санитарне потребе.
Уговор о продаји робе на даљину закључује се између трговца и потрошача путем средстава за даљинску комуникацију, у складу са одредбама овог закона и закона којим се уређује заштита потрошача. Уговор о продаји на даљину обавезно садржи цијену и друге услове продаје.
Електронска трговина је вид даљинске трговине која се остварује на начин да се роба, односно услуга нуди, наручује и продаје путем интернета и обавља се као:
1) продаја робе, односно услуга преко електронске продавнице (основни облик електронске трговине),
2) продаја робе, односно услуга преко електронске платформе која повезује трговце и потрошаче (продаја преко e-commerce платформе),
3) продаја робе преко електронске продавнице или преко електронске платформе, при чему се роба испоручује потрошачу директно од произвођача, односно трговца на велико,
4) продаја робе, односно услуга преко друштвених мрежа.
Остала даљинска трговина обавља се путем других средстава масовне комуникације, а нарочито као каталошка продаја, радио, ТВ продаја (телешопинг), трговина посредством поште, штампаних пошиљки, рекламних материјала са наруџбеницом, телефона, текстуалних или мултимедијалних порука у мобилној телефонији и говорних аутомата.
Када је ријеч о трговини путем интернета морамо направити разлику између субјеката који су регистровани за дјелатност продаје на даљину, као и субјеката који поред продаје у пословном простору нуде потрошачима и могућност куповине путем интернет страница, у односу на физичких лица која путем друштвених мрежа, нелегално нуде различите производе и услуге.
Обзиром на доста једноставне процедуре отварања налога на друштвеним мрежама, појединци су почели злоупотребљавати исте за нерегистрован рад. У правилу на профилима који нелегално нуде производе на друштвеним мрежама не могу се пронаћи никакве подаци о одговорним лицима, адреса пословнице, број ЈИБ-а из Пореске управе јер нису ни регистровани, нити име и презиме особе која стоји иза тог профила.
Оваквом куповином грађани себе излажу великом потрошачком ризику. У таквим околностима упитни су поријекло, исправност и квалитет производа или услуге, те у случају да дође до оштећења здравља или материјалне штете, потрошачи немају рачун као материјални доказ да је куповина извршена од неког конкретног лица. Најчешће такви профили на друштвеним мрежама имају уопштене називе.
Такође, потрошачи требају имати на уму да уколико купују производе путем интернета, односно друштвених мрежа, лице које стоји иза неког профила не мора чак ни да борави у Републици Српској или Босни и Херцеговини, што додатно отежава могућности његовог идентификовања.
Уколико се грађани одлучују на куповину путем интернета, препорука је да бирају провјерене и реномиране посреднике, који својом политиком штите права потрошача. Ако се одлучују за куповину путем интернета, потрошачи требају прије свега провјерите да ли су јавно истакнути сви подаци о трговцу и производу. Трговац је обвезан објавити потпуне информације које се односе на:
• име и адресу
• производ или услугу који се нуде, те њихов назив
• главне карактеристике производа или услуге
• коначну цијену производа или услуге с ПДВ-ом
• трошкове доставе производа
• начин плаћања
• начин и рок испоруке производа или пружања услуге
Доказивање нелегалног рада путем друштвених мрежа подразумијева низ оперативних радњи на прикупљању доказа, прије вршења саме контроле. Са појавом нових технологија мијењају се и алати које инспектори користе у раду.
Законом о инспекцијама је управо у циљу обезбјеђивања потребних алата за прикупљање доказа о нерегистрованом раду, инспекторима омогућено да се представке као корисник услуге или купац робе. Такође, Законом о самосталним предузетницима дефинисано је да на нерегистровани рад физичког лица указују објаве и огласи на друштвеним мрежама, у средствима јавног информисања, те другим електронским и писаним медијима, о продаји производа или пружању услуга.
Контроле се организују као редовне у складу са годишњим планом рада и ванредне на основу представки грађана, информација достављених од стране других органа, те сазнања до којих инспектори долазе на терену и директним увидом на различитим огласним страницама и друштвеним мрежама.
У прошлој години извршено је преко 300 циљаних контрола физичких лица која су оглашавала продају различитих производа и услуга. У 172 контроле изречена је мјера забране обављања дјелатности без регистрације, те новчане казне у износу од 335.000 КМ.
Контроле су настављене и ове године, с тим што је тренутно због околности фокус у раду усмјерен више на контролу формирања цијена. У овој години до сада је извршено 109 контрола лица која су оглашавала продају различитих производа и услуга, те је у 31 контроли утврђено да су лица обављала дјелатност без регистрације. Истима је изречена мјера забране обављања дјелатности, те новчане казне у износу од 78.000 КМ.
Нерегистрован рад евидентиран је у различитим дјелатностима као што су: фризерско-козметичке услуге, продаја одјеће, обуће, техничке робе, производња намјештаја, столарије и бетонске галантерије, издавање смјештаја, поправке и одржавања моторних возила, пружање услуга фотографисања и сл.
Инспекцијкси органи ће и даље предузимати све расположиве мјере како би сузбили нерегистровано обављање дјелатности, које представља нелојалну конкуренцију субјектима који легално раде и измирују обавезе према радницима и држави. Међутим, значајну улогу у сузбијању нелегалног рада има и сама друштвена заједница, односно грађани, који треба да избјегавају ангажовање нерегистрованих лица, да се информишу са ким договарају услуге, а што је изузетно важно са аспекта заштите њихових потрошачких права. Поред институционалне борбе против сиве економије једнако је важна и опредјељеност друштва да бојкотује лица која раде у сивој зони.
Циљ инспекције је регистрација и легализација субјеката, односно увођење њиховог пословања у законске оквире, те овим путем апелујемо на физичка лица која обављају нерегистроване дјелатности да не чекају долазак инспектора, већ да самостално покрену процедуру легализације свог рада.
Нелегалан рад има негативан утицај на цијелу економију једног друштва, јер примарно наноси штету буџету, а самим тим и цијелом друштву јер се из буџетских средстава финансира здравство, школство, изградња ифраструктуре, улагање у привреду и друго, што у коначници утиче на животни стандард наших грађана.