Инспекторат Републике Српске као једна од институција надлежних за контролу Закона о спречавању прања новца и финасирања терористичких активности Босне и Херцеговине, активно врши припреме на успостављању предуслова за почетак надзора у дијелу својих надлежности.

Под контролом овог органа наћи ће се привредна друштва за ревизију, књиговодствене и рачуноводствене услуге, порески савјетници, правна лица која за рачун клијената спроводе услуге преноса новца, те издавања осталих средстава плаћања и управљања њима. Такође, предмет контроле биће пружаоци услуга труста, пошта ако обавља услуге платног промета, те пословни субјекти регистровани за трговину возилима.

У надлежности овог органа су и трговци племенитим металима, драгим камењем и умјетничким предметима у трансакцијама од 20.000 КМ и више, као и посредници у промету непокретностима укључујући и изнајмљивање, у којима је мјесечна најамнина 20.000 КМ и више.

Закон је базиран на процјени ризика и управљању истим од стране пословних субјеката, који су обавезни именовати овлаштено лице и једног или више замјеника, са циљем провођења превентивних мјера на спречавању и откривању прања новца и финансирања терористичких активности.

Предмет инспекцијске контроле биће управо предузимање обавезних радњи, а у смислу да ли су успостављене прописане политике и процедуре које су одобрене од највишег органа управљања, да ли је именовано овлаштено лице, да ли је сачињена листа индикатора за препознавање сумњивих трансакција и достављена надзорном органу, да ли је донесен акт о процјени ризика и друго.

Приликом процјене ризика пословни субјекти требају узети у обзир факторе који се односе на клијенте, државе или географска подручја, производе, услуге или трансакције и канале дистрибуције. Мјере за спречавање и откривање прања новца и финансирања терористичких активности, у једнаком обиму морају се спроводити у свим пословним јединицама субјекта и подређеним друштвима у његовом већинском власништву, без обзира да ли је њихово мјесто пословања у БиХ или у страној држави.

Посебно наглашавамо да је законом забрањено примања готовог новца уколико плаћање за робе или услуге прелази 30.000 КМ, чак и када се плаћање обавља у неколико повезаних трансакција чија укупна вриједност прелази наведени износ. На исти начин се поступа и у случајевима примања и одобравања позајмица.

Закон на прво мјесто ставља превенцију, на начин да дефинише низ мјера којих се пословни субјекти требају придржавати како би се сузбило свако сумњиво пословање. У директном контакту са клијентима у чије име и за чији рачун обављају послове, сами пословни субјекти могу на лицу мјеста процијенити постоје ли неке нелогичности или одступања која указују на могуће злоупотребе.

У случају када препознају сумњиве трансакције, пословни субјекти су дужни провјерити позадину и сврху истих. Индикатори који указују на сумњу су сложене трансакције, неуобичајено висок износ и начин извршења, вриједност или повезаност трансакција које немају економски или правно основану намјену, односно нису усаглашене или су у несразмјеру с уобичајеним, очекиваним пословањем клијента.

У тим случајевима субјекти су дужни Финансијско обавјештајном одјелу Државне Агенције за истраге и заштиту о трансакцијама, средствима и лицима, пријавити сумњу о сваком покушају или обављеној сумњивој трансакцији, сумњивим средствима без обзира на износ трансакције и о сваком сумњивом клијенту или лицу. Такође, обавеза обавјештавања односи се и на трансакције које прелазе одређене законом дефинисане износе.

У коначници, закон предвиђа и новчане казне за непоштовање истог, које су различите у зависности од почињеног прекршја, а у случају судских поступака достижу и 200.000 КМ. 

За потребе провођења наведеног закона, Инспекторат је предузео је низ правних, процедуралних и организационих мјера. Припремљене су измјене Закона о инспекцијама Републике Српске који до сада није прописивао ову врсту надзора, дефинисани су кадровски капацитети за формирање новог инспекцијског сектора, те извршена обука инспектора. Ријеч је о потпуно новој области која се по први пут ставља у надлежност овог органа.

Овим путем апелујемо на пословне субјекте да се благовремено упознају са својим обавезама, да не чекају долазак инспектора, већ да самостално покрену активности на процјени ризика. Циљ инспекцијских органа је да пруже подршку субјектима и да заједничким радом ризике сведемо на минимум, те сузбијемо негативне посљедице по привреду.  На интернет страници Инспектората пословни субјекти могу пронаћи корисну документацију и конкретне примјере који им могу послужити у провођењу законских одредби.