РЕПУБЛИКА СРПСКА
РЕПУБЛИЧКА УПРАВА ЗА ИНСПЕКЦИЈСКЕ ПОСЛОВЕ
ИНСПЕКТОРАТ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ
.
.
.
РЕПУБЛИКА СРПСКА
РЕПУБЛИЧКА УПРАВА ЗА ИНСПЕКЦИЈСКЕ ПОСЛОВЕ
ИНСПЕКТОРАТ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ
.
.
.
У смислу члана 41. став 1. и 2. Закона о инспекцијама у Републици Српској подносилац представке није и не може бити странка у поступку инспекцијског надзора који се води према сасвим другим лицима тј. лицима које подносилац представке пријављује да поступају супротно прописима. У смислу члана 35. став 1. Закона о инспекцијама у Републици Српској поступак инспекцијског надзора покреће се и води искључиво по службеној дужности од стране инспектора, па сходно наведеном, поднесена представка нема никакав процесно-правни значај за инспектора, по којем би инспектор у сваком случају био формално-правно обавезан покренути поступак инспекцијског надзора по поднесеној представци.
Међутим, у смислу члана 35. став 2. Закона о инспекцијама у Републици Српској и члана 112. став 2. Закона о општем управном поступку, инспектор је дужан приликом покретања поступка инспекцијског надзора узети у обзир и представке грађана и других лица, те по истима благовремено доставити одговарајуће обавјештење. У том смислу утемељена и квалитетно поткријепљена представка – иницијатива за вршење инспекцијског надзора, ће свакако бити цијењена као важно сазнање које ће на крају довести до покретања поступка инспекцијског надзора, ванредног (одмах) или редовног (накнадно кроз уврштавање представке у план контрола).
Аутентично тумачење закона Републике Српске даје Народна Скупштина Републике Српске у посебно прописаној процедури. Што се тиче давања мишљења око правилне примјене прописа, Републичка управа за инспекцијске послове врши послове инспекцијског надзора, односно послове контроле поштовање прописа и није овлашћена давати мишљења у вези са њиховом примјеном. Мишљење о правилној примјени прописа се може тражити од ресорног министарства или другог органа управе, које је било доносилац прописа, односно носилац његове израде (израђивач нацрта/приједлога прописа). Републичка управа за инспекцијске послове ће искључиво дати мишљење око примјене Закона о инспекцијама Републике Српске и његових подзаконских аката, с обзиром да је била носилац њихове израде, односно њихов доносилац.
Грађани и друга лица се могу инспекцијским органима увијек обратити када имају одређена сазнања о повредама прописа за чију су контролу надлежни инспекцијски органи у смислу члана 15. до 28. Закона о инспекцијама у Републици Српској и посебним материјалним прописима који уређују поједине управне области.
Међутим, само објективно поштовање прописа и нечијих обавеза из истог, може бити предмет инспекцијског надзора од стране инспектора. Инспекцијски органи у вршењу послова инспекцијског надзора контролишу поштивање прописа превасходно ради заштите јавних интереса утврђених у закону, те само ако је у конкретном случају одређени приватни интерес истовремено дефинисан и као јавни (нпр. права из радног односа, заштита потрошача и сл.), односно ако се приватни интерес у потпуности или дјелимично поклапа (преплиће), односно има одређене везе са јавним интересом (нпр. градња објекта без одобрења за грађење, а које угрожава сусједне парцеле и сл.), има смисла обраћати се инспекцијским органима ради заштите личних повријеђених или угрожених права и правних интереса.
Лице које није задовољно радом инспектора у јединици локалне самоуправе, превасходно се може обратити његовом непосредном руководиоцу, односно градоначелнику/начелнику јединице локалне самоуправе, у смислу одговорности инспектора као службеника јединице локалне самоуправе. Поред тога, може се обратити и Републичкој управи за инспекцијске послове, која у смислу члана 11. Закона о инспекцијама у Републици Српској и Закона о републичкој управи, врши управни надзор над радом инспектора у јединицама локалне самоуправе у вршењу пренесених послова инспекцијског надзора.
У случају да након куповине потрошач уочи да је храна неисправна исту треба вратити трговцу и у складу са Законом о заштити потрошача тражити заштиту својих права, а случај пријавити најближој општинској/градској или републичкој инспекцији за храну. Напомињемо да купац увијек треба захтијевати рачун за купљену робу јер је рачун једини доказ да је спорна намирница купљена у одређеном објекту.
Законом о храни (Службени гласник Републике Српске, број: 19/17) у члану 3. став 2. прописано је да појам хране подразумијева и пиће. Законом о заштити становништва од заразних болести (Службени гласник Републике Српске, број: 90/17, 42/20 и 98/20) у члану 20. прописано је да се ради спречавања преношења заразних болести, под здравствени надзор, између осталих, стављају лица која раде у производњи, преради и промету храном.
Законом о заштити становништва од заразних болести у члану 21. прописано је да здравствени надзор обухвата санитарни преглед и праћење клицоноштва откривеног санитарним прегледом. Санитарни преглед се обавља приликом запослења и потом сваких шест мјесеци, а ако постоје епидемиолошке индикације, и чешће. Трошкове здравственог надзора сноси послодавац.
Дакле, иако су лица запослена у угоститељским објектима у којима се послужује само пиће, у складу са горе поменутим законима морају обављати санитарни преглед најмање сваких шест мјесеци.
Чланом 30. Закона о храни Републике Српске (Службени гласник Републике Српске, број: 19/17) дефинисано је да је декларисање хране стављање словних ознака, робно-трговачких знакова, заштитних ознака (жигова), графичких ознака или симбола који се односе на храну, на њену амбалажу, етикету, наљепницу, привјесак, алкицу или омот хране, а у случају неупаковане хране у ринфузном стању, на мјесто видљиво потрошачу. Храна намијењена за снабдијевање крајњег потрошача или објекта јавне исхране обавезно се декларише. Подаци из декларације одговарају подацима наведеним у произвођачкој спецификацији и захтјевима утврђеним овим законом и прописима донесеним на основу њега. Обавезно је да декларација буде написана на једном од језика и писама који су у службеној употреби у Републици Српској, да је уочљива, читка, непромјењива и не може бити прекривена другим ријечима, наљепницама или ознакама.
У складу са одредбама Правилника о пружању информација потрошачима о храни (Службени гласник републике Српске, број 09/18), декларација обавезно мора садржавати сљедеће податке:
1) назив хране,
2) списак састојака,
3) сви састојци и помоћне супстанце, који могу проузроковати алергијске реакције или интолеранције, а који се користе у производњи или преради хране и који су присутни у готовом производу, чак и у промијењеном облику, а наведени су у Прилогу 2 овог правилника, који је његов саставни дио, или добијени из супстанце или производа наведених у Прилогу 2 овог правилника,
4) количина одређених састојка или категорија састојка,
5) нето количина хране,
6) рок трајања,
7) сви посебни услови складиштења и/или услови употребе,
8) назив или пословни назив и адреса субјекта у пословању храном под чијим се називом, односно пословним именом храна ставља у промет или увозник уколико тај субјекат није регистрован у Републици Српској,
9) земљу поријекла или мјесто поријекла, у складу са чланом 23. овог правилника,
10) упутства за употребу ако се може очекивати да храна не би могла бити исправно припремљена и употријебљена без таквих упутстава,
11) стварни садржај алкохола код пића која садрже више од 1,2% волуменског удјела алкохола,
12) подаци о храњивим вриједностима.
Подаци наведени у ставу 1. овог члана наводе се ријечима и бројевима, а поред тога, могу се означавати и пиктограмима или симболима. У случају упаковане хране, обавезне информације о храни налазе се на амбалажи или на етикети која је причвршћена за амбалажу на такав начин да се не може лако одвојити од ње.
Према Правилнику о пружању информација потрошачима о храни, Прилог 10 (Службени гласник републике Српске, број 09/18) ако посебним прописом није другачије утврђено, ознака датума минималног трајања се не захтијева за:
– свјеже воће и поврће,
– пића која садрже 10 вол % и више волуменског удјела алкохола,
– вина, ликере, шампањце, ароматизована вина и сличне производе који су добијени од воћа, осим од грожђа, те пића која су обухваћена царинском ознаком 2206 00, која су добијена из грожђа или мошта,
– пекарске производе или производе од тјестенине који су узимајући у обзир њихову природу, нормално конзумирани у року од 24 часа од њихове производње,
– сирће,
– кухињска со,
– чврсти шећер,
– посластице које се састоје готово искључиво од ароматизованих и/или обојених шећера,
– гуме за жвакање и слични производи од гума.
Према Закону о заштити потрошача у Републици Српској књига рекламација је обавезна у свим објектима у којим се на комерцијалној основи врши дјелатност продаје робе или пружају услуге. С обзиром на обавезу посједовања књиге утисака у угоститељским објектима, гдје се садржај књиге утисака преклапа са садржајем и има исти смисао као књига рекламација, нема потребе вођења посебне књиге рекламација у угоститељским објектима, јер је Закон о угоститељству, посебан закон за област угоститељства у односу на Закон о заштити потрошача у Републици Српској.
Имајући у виду одредбе специјалних закона као што су Закон о трговини (члан 18.) и Закон о угоститељству (члан 8.), прописано је обавезно прибављање одобрења за сва правна лица која обављају дјелатност трговине и угоститељства, као и у другим случајевима када је то предвиђено специјалним материјалним прописом.
Централна банка Босне и Херцеговине је 2007. године донијела Смјернице о заокруживању износа за плаћање у готовинском платном промету (Службени гласник Републике Српске“, број: 111/07), на основу којих се цијене заокружују на сљедећи начин:
Овим Смјерницама је дефинисано да се заокруживање цијена регулише на наведени начин, док се не стекну услови за издавање конвертибилне марке, апоена 1 пфенинг.
Према одредбама члана 59. Закона о трговини (Службени гласник Републике Српске, број: 105/19) продаја робе на покретном столу, сталку или сличном импровизованом објекту, те из расхладних витрина на јавним површинама може се обављати само на мјестима за које је градоначелник, односно начелник општине дао претходно одобрење, односно уз сагласност власника или корисника простора на којем је смјештен покретни сто, сталак или сличан импровизовани објекат, односно расхладна витрина.
Законом о заштити потрошача Републике Српске (Службени гласник Републике Српске, број: 06/12, 63/14, 18/17 и 90/21) чланом 25. став 2. прописано је да потрошач има право да поднесе рекламацију у писаном облику, у случају недостатка на производу или услузи, погрешно зарачунате цијене и других недостатака.Трговац је дужан да на рекламацију потрошача одговори у року од осам дана од дана њеног пријема.
У складу са чланом 26. став 5. поменутог закона, трговац је одговоран за недостатак на производу у року до двије године од дана преласка ризика на потрошача, изузев код продаје половне робе, када се може уговорити краћи рок, али не краћи од годину дана.Ставом 2. овог члана прописано је ако се недостатак на производу појави у року до шест мјесеци од дана куповине, претпоставља се да је недостатак постојао у моменту куповине који потрошач не мора доказивати, осим ако је та претпоставка у супротности са природом производа или природом недостатка. Потрошач је дужан да трговца обавијести, у писаној форми, о недостатку на производу у року од 60 дана од дана када је недостатак откривен, а најкасније прије истека рока из члана 26. став 5.
У складу са чланом 27. Закона о заштити потрошача Републике Српске ако услуга има недостатак, трговац је дужан да по захтјеву потрошача недостатак отклони, на један од законом предвиђених начина. Ако је недостатак видљив, потрошач треба да захтјев из става 1. овог члана у писаној форми достави трговцу у року од осам дана од дана обављене услуге.
Ако потрошач накнадно открије недостатак на обављеној услузи, захтјев треба у писаној форми да поднесе у року од 60 дана од дана када је недостатак откривен, а најкасније у року од двије године од дана обављене услуге. Ако је у гарантној изјави дат дужи рок од двије године, на захтјев из става 1. овог члана примијениће се рок из гарантне изјаве.
Потрошач је дужан да уз захтјев за рекламацију достави копију рачуна или други доказ о куповини.
У складу са чланом 26. Закона о заштити потрошача у Републици Српској, уз захтјев за отклањање недостатка на производу потрошач прилаже копију рачуна или други доказ о куповини, који подразумијева:
а) овјерену гаранцију,
б) отпремницу,
в) слип – у случају плаћања банковном картицом,
г) извод са текућег рачуна,
д) потврду о пријему робе,
ђ) признаницу.
У складу са чланом 26. Закона о заштити потрошача у Републици Српској трговац је дужан да по избору потрошача омогући замјену или одговарајуће умањење цијене или изврши поврат уплаћеног износа и надокнади трошкове поврата производа са недостатком, уколико се након прве поправке појави исти или сличан недостатак на истом производу.
У складу са чланом 26. став 5. Закона о заштити потрошача у Републици Српској трговац је одговоран за недостатак на производу у року до двије године од дана преласка ризика на потрошача, изузев код продаје половне робе, када се може уговорити краћи рок, али не краћи од годину дана.
У ставу 6. истог члана закона прописано је да ако се недостатак на производу појави у року до шест мјесеци од дана куповине, претпоставља се да је недостатак постојао у моменту куповине који потрошач не мора доказивати, осим ако је та претпоставка у супротности са природом производа или природом недостатка.
Потрошач је дужан да трговца обавијести, у писаној форми, о недостатку на производу у року од 60 дана од дана када је недостатак откривен, а најкасније прије истека рока из става 5. овог члана. Истеком рока из става 5. овог члана потрошач губи права која му по том основу припадају.
Чланом 28. Закона о заштити потрошача у Републици Српској прописано је ако трговац оспорава недостатак, дужан је да потрошачу одговори у писаној форми у року од осам дана од пријема захтјева. Ако трговац оспорава рекламацију за недостатак који се појавио у року до шест мјесеци од куповине, дужан је да уз одговор, у писаној форми, приложи стручно мишљење овлаштеног тијела или овлаштеног судског вјештака у Републици.
У складу са чланом 29. поменутог закона, ако трговац у одговору, у писаној форми, оспорава недостатак који се појавио након рока од шест мјесеци од куповине, али не дуже од двије године, односно годину дана за половне производе, а потрошач не одустаје од свог захтјева, потрошач може затражити стручно мишљење о недостатку од овлаштеног тијела или овлаштеног судског вјештака у Републици, а трошкове вјештачења сноси трговац, уколико се вјештачењем докаже недостатак.
Уколико се утврди да је рекламација била основана, а трговац и даље одбија да поступи по истој, потрошач се треба обратити надлежној инспекцији која ће у складу са чланом 139. поменутог закона рјешењем наложити трговцу да испуни оправдан захтјеве потрошача, те одредити начин испуњења захтјева и рок за поступање.
Чланом 59. Закона о заштити потрошача у Републици Српској дефинисано је да је уговор о продаји на даљину сваки уговор који се односи на продају производа или услуга, коју организује трговац путем неког средства за продају на даљину, а закључује се између трговца и потрошача.
Средства за комуникацију на даљину у смислу овог закона су сва средства која без стварног физичког присуства трговца и потрошача могу бити коришћена за закључивање уговора између двију страна, као што су: насловљени и ненасловљени штампани материјал, стандардна писма, огласи у штампи са наруџбеницом, каталог, телефон са учешћем људи или без њих, радио, видеотелефонија, видеотекст са тастатуром или екраном осјетљивим на додир, електронска пошта, интернет, телефакс, телевизија и друго.
У складу са чланом 62. Закона о заштити потрошача у Републици Српској, трговац је обавезан да благовремено, прије закључења уговора на даљину, потрошача обавијести о: имену, матичном броју и пуној адреси трговца на коју потрошач може упутити приговор, пореском броју, бројевима телефона, факса и имејл адреси; продајној цијени и свим додатним трошковима за потрошача; условима плаћања, испоруке или извршења уговора; подацима о гаранцијама и услугама послије продаје, као што је сервисирање; праву и року за раскид уговора и друго.
За вријеме уговарања, а најкасније прије испоруке, потрошач треба да добије ово обавјештење у писаној или другој трајној форми са свим подацима, а у складу са чланом 63. поменутог закона.
У складу са чланом 64. овог закона, потрошач има право да раскине уговор на даљину без образложења и без трошкова у року од 15 дана, од дана када је потрошач примио производ. Код услуга рок за раскид почиње да тече од дана закључења уговора.
ко трговац потрошачу није доставио обавјештење дефинисано чланом 63., потрошач има право да раскине уговор у року од три мјесеца, и то: када је ријеч о производу, од дана када је потрошач примио производ и када је ријеч о услузи, од дана закључења уговора. Ако трговац потрошачу достави обавјештење из члана 63. овог закона у року од три мјесеца, рок за раскид уговора на даљину почиње тећи од дана пријема писаног обавјештења.
Ако потрошач користи ово право, дужан је да о томе трговцу достави писано обавјештење. У случају раскида уговора на даљину по којем је потрошач примио производ, потрошач надокнађује само трошак враћања производа.
Када потрошач раскине уговор о продаји на даљину, трговац је дужан да му без одгађања врати плаћени износ новца, а најкасније у року од 15 дана од дана када је примио писано обавјештење од потрошача. Ако трговац не врати плаћени износ, дужан је да осим цијене, заједно са законским затезним каматама, плати и додатних 10% износа за сваких 30 дана кашњења.
Чланом 26. Закона о заштити потрошача у Републици Српској прописано је ако производ има недостатак, трговац је дужан да по захтјеву и избору потрошача:
а) поправи производ без додатних трошкова за потрошача, или
б) замијени производ без додатних трошкова за потрошача, или
в) изврши поврат уплаћеног износа и надокнади трошкове поврата производа са недостатком у року до седам дана од дана прихватања рекламације потрошача, или
г) снизи цијену производа, уколико је снижење прихватљиво за обје стране.
Трговац је дужан да поправку или замјену изврши у примјереном року, али не дуже од 30 дана од дана подношења захтјева, те да плати све трошкове у вези са отклањањем недостатка, као што су рад, материјал, преузимање, испорука и слично. У случају објективних разлога због којих трговац није у могућности испоштовати рок, исти се може продужити најдуже за 15 дана уз изричиту сагласност потрошача само једном, а уколико се не испоштује додатни рок, потрошач има право на раскид уговора.
Висина накнаде за извршени здравствени преглед пошиљки биља које се извозе, увозе и провозе, зависно од врсте пошиљке, утврђује се на основу Одлуке о висини накнаде за извршене прегледе пошиљака у промету преко границе Републике Српске (Службени гласник РС, број: 69/2005). Новчани износи утврђени у овој Одлуци уплаћују се приликом подношења захтјева за фитосанитарни преглед пошиљака, у виду уплатнице која се прилаже уз захтјев, а средства остварена по основу накнаде за обавезни здравствени преглед су приход Буџета Републике Српске.
Субјекти могу да увозе садни материјал који има:
Пошиљке сјемена које се увозе мора пратити:
Рјешавање ових питања није у надлежности Републичке шумарске инспекције. Подносиоци оваквих иницијатива своја права могу остварити преко органа Ловачког удружења или Ловачког савеза РС, а у крајњем случају и путем надлежног суда.
Послове заштите, чувања и коришћења шума у приватној својини обављају власници, а заштиту шума од противправног присвајања, коришћења, уништавања и других незаконитих радњи (одлагање отпада и отровних штетних материја, загађивање шума, уништавање граничних ознака и друго) обезбјеђују власници шума, односно корисник шума и шумског земљишта у својини Републике. Власници шума и корисник шума и шумског земљишта у својини Републике дужни су обезбиједити непосредно чување шума.
У случају да је приватним власницима шума извршена нека од напријед наведених радњи, поступак је исти као да се ради о били којој другој имовини, односно потребно је да власник обавијести надлежни полицијски орган или тужилаштво, као и извршиоца стручно-техничких послова у ЈПШ Шуме РС (Референта за приватне шуме у припадајућем шумском газдинству). Поред тога власницима на располагању стоји могућност да тужбом код надлежног суда покрену парнични поступак за надокнаду штете.
Законом о ветеринарству Републике Српске (Службени гласник Републике Српске“, број: 42/08 и 06/12) у члану 41. прописано је да Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Српске обезбјеђује власнику животиња накнаду за животиње које су биле убијене или заклане, као и за предмете и сировине који су били оштећени, покварени или уништени приликом реализације одређених мјера за сузбијање заразних болести.
Накнада се може остварити само у случајевима када је избијање заразне болести или сумње на заразну болест одмах пријављено, када је обављено обавезно превентивно вакцинисање у одређеним временским периодима, као и дијагностичко и друго испитивање животиња, ако су примијењене и све друге прописане и одређене мјере за спречавање и сузбијање болести и ако власник уплати накнаду за пружање ветеринарских услуга. О висини надокнаде одлучује Министарство на основу извјештаја комисије за процјену штете, коју формира Министарство.
Законом о комуналној дјелатности („Службени гласник Републике Српске“, број: 124/11) у члану 2. тачка њ) прописано је да се као комунална дјелатност од посебног јавног интереса у смислу овог закона сматра и дјелатност зоохигијене. Дјелатност зоохигијене обухвата хватање и збрињавање напуштених и угрожених домаћих животиња (кућних љубимаца), превожење и смјештај у посебно изграђене објекте за те намјене (азил), исхрана и ветеринарска заштита, еутаназија старих животиња и сигурно уклањање животињских лешева са јавних површина и санацију терена, као и управљање објектима за смјештај животиња.
У складу са чланом 33. став 1. овог закона инспекцијски надзор, односно контролу, у овом случају врши комунална полиција јединице локалне самоуправе. Такође, надлежни орган јединице локалне самоуправе издаје одобрење за формирање прихватилишта за животиње, а у складу са чланом 30. тачка 5. Закона о заштити и добробити животиња (Службени гласник Републике Српске“, број: 111/08).
Чланом 48. Закона о ветеринарству Републике Српске (Службени гласник Републике Српске“, број: 42/08 и 06/12) прописано је да ветеринарске дјелатности дефинисане овим законом може обављати једино ветеринар, односно лице са завршеним ветеринарским факултетом са звањем дипломирани ветеринар или доктор ветеринарске медицине, а никако ветеринарски техничар који је лице са завршеном четворогодишњом средњом школом за ветеринарске техничаре који под контролом ветеринара обавља појединачне ветеринарске послове.
У случају примједбе на извршену ветеринарску услугу, ветеринарски инспектор у контроли провјерава да ли је интервенција извршена у прописаном року, да ли је извршена од стране стручног лица и да ли је за извршену ветеринарску интервенцију издата потврда на прописаном обрасцу, на којој морају бити наведене информације о извршеној ветеринарској интервенцији, као и о осталим извршеним услугама.
Ветеринарска инспекција нема надлежност да обавља надзор над стручним радом ветеринара и не може оцјењивати квалитет пружене услуге. У случају да грађанин сматра да му је нестручним радом ветеринара проузрокована штета, заштиту својих права и накнаду штете може тражити путем суда.
Јединице локалне самоуправе на основу Закона о локалној самоуправи (Службени гласник Републике Српске“, број: 101/04, 42/05 и 118/05), те закона којима су дефинисане комуналне дјелатности, својим актима ближе дефинишу послове града, односно општине, а који између осталог обухватају и утврђивање услова и начин држања домаћих животиња и кућних љубимаца на подручју јединице локалне самоуправе.
Надзор над поштивањем ових аката врши комунална полиција јединице локалне самоуправе, а здравствени надзор животиња ветеринарска инспекција јединице локалне самоуправе.
Наредбом о забрани, односно ограничавању и условима за номадску испашу оваца и коза у Републици Српској (Службени гласник Републике Српске, број: 82/05) прецизно је прописано на који начин се може вршити номадска испаша и које све услове морају испуњавати држаоци оваца и коза, а све у циљу спрјечавања појаве и ширења заразних болести животиња и ради заштите здравља људи.
У складу са овом Наредбом испаша оваца и коза на земљишту које је у државној, односно приватној својини – пашњаку, може се вршити само ако држалац оваца и коза претходно закључи уговор о испаши на том пашњаку са носиоцем права коришћења тог пашњака. Уговор садржи бројне неопходне податке и исти се мора доставити локалном органу управе надлежном за послове пољопривреде, односно ветеринарства, у року од осам дана од дана закључења уговора. Пашњак који се издаје за испашу оваца за вријеме испаше мора бити ограђен.
Наредбом је дефинисано да ће овце и козе затечене на номадској испаши без потребне документације бити присилно одстрањене са испаше и отпремљене у мјесто пребивалишта, односно сједишта држаоца оваца и коза на трошак и ризик држаоца.
У складу са Наредбом присилно одстрањивање на пољопривредном и другом земљишту, парковима и саобраћајницама, врши орган локалне управе надлежан за послове пољопривредне инспекције, ветеринарске инспекције, комуналне полиције, а на њихов захтјев органи унутрашњих послова и Државне граничне службе дужни су у складу са својим овлашћењима пружити помоћ у предузимању наведених мјера.
Органи локалне управе наредбе о присилном одстрањењу и отпремању оваца и коза са номадске испаше доносе рјешењем, а жалба против рјешења не задржава његово извршење.
Када је у питању штета коју су номади евентуално проузроковали пољопривредницима, с обзиром да је јединица локалне самоуправе у складу са Законом о пољопривредном земљишту (Службени гласник Републике Српске, број: 93/06, 86/07,14/10 и 05/12) дужна прописати мјере за заштиту од пољских штета, пољопривредници се за утврђивање и процјену штете требају обратити надлежном органу јединице локалне самоуправе у чијој надлежности је формирање Комисије за процјену штете.
Разликујемо два случаја захватања-коришћења вода:
1. општа употреба, захватање и црпљење површинских и подземних вода.
2. свака употреба, захватање и црпљење површинских и подземних вода која превазилази обим опше употребе вода.
Општа употреба вода обухвата :
– захватање вода без посебних направа из водотока и језера за личне и потребе домаћинства,
– захватање подземне воде или воде са извора, која се користи из бунара или извора на властитом земљишту, за личне и потребе домаћинства,
– прикупљање или коришћење вода од поплава за личне и потребе домаћинства које се сакупљају на властитом земљишту,
– коришћење вода из ријека, језера и других површинских извора за купање и рекреацију.
Вода се мора користити рационално и економично. Сваки корисник воде дужан је да воду користи на начин и у обиму којим се вода чува од расипања и штетних промјена њених својстава и да не омета другима законско право коришћења воде. Свакоме је дозвољено да, у складу са прописима, користи воде обичним начином који не захтијева посебне направе и не искључује друге од једнаког коришћења. Личним и потребама домаћинства сматра се коришћење воде за пиће, одржавање чистоће и сличне потребе у домаћинству. Таквим коришћењем се не сматра коришћење воде за наводњавање и у неком технолошком процесу, уколико се радње обављају као привредна дјелатност. За општу употребу вода нису потребна водна акта, нити акта са становишта уређења простора.
За свако коришћење воде које превазилази обим опште употребе, потребна је водна дозвола у складу са важећим Законом о водама. Водну дозволу за захватања до 5 л/с, издају локалне заједнице, а за већа захватања ЈУ Воде Српске“.
За рјешавање питања нелегалних сеоских водовода надлежна је јединица локалне самоуправе. Закључком Владе Републике Српске јединице локалне самоуправе задужене су да хитно донесу одлуку о водоснабдијевању, којом ће се уредити питања управљања општинским и сеоским водоводима на подручју општине. Такође, јединице локалне самоуправе задужене су да хитно предузму потребне мјере и радње у циљу легализације водних објеката за водоснабдијевање становништва на подручју општине, те да оне јединице локалне самоуправе које нису донијеле Одлуку о заштитним зонама изворишта, исту хитно донесу и то приоритетно за изворишта која се користе за водоснабдијевање становништва и школа.
Законом о комуналној полицији у члану 9. је прописано да комунална полиција, између осталог, врши надзор и над одржавањем, уређењем, употребом и заштитом комуналних објеката и уређаја, те одржавањем јавне канализационе мреже, јавних WЦ, те септичких и осочних јама. Комунална полиција се организује на нивоу јединице локалне самоуправе и налази се у саставу одјељења градске, односно општинске управе.
Чланом 50. став 1. Закона о водама прописано је да је свакоме дозвољено, у складу са прописима, користити воде обичним начином који не захтијева посебне направе и не искључује друге од једнаког коришћења. У истом члану у ставу 2. под тачком б) је дефинисано да општа употреба вода обухвата нарочито: захватање подземне воде или воде са извора, која се користи из бунара или извора на властитом земљишту, за личне и потребе домаћинства.
За општу употребу вода нису потребна водна акта, нити акта са становишта уређења простора. У складу са наведеним водна инспекција нема законски основ да предузима мјере у оваквим случајевима, а грађани уколико сматрају да су оштећени заштиту својих права могу тражити путем суда.
Истраживање минералних ресурса може се вршити само на основу Уговора о концесији за геолошка истраживања и рјешења којим се одобрава извођење истражних радова у складу са Законом о концесијама и Законом о геолошким истраживањима. У смислу Закона о геолошким истраживањима бесправном експлоатацијом се сматра ако се под видом истраживања врши експлоатација минералних сировина“. Такође, бесправном експлоатацијом се може сматрати експлоатација минералне сировине уколико није потписан Уговор о концесији на експлоатацију.
Дистрибутер електричне енергије је обавезан на захтјев крајњег купца измјерити напон у тачки напајања и о резултатима обавијестити крајњег купца. Такође, крајњи купац има право захтијевати од дистрибутера накнаду штете изазвану већим одступањем напона у тачки напајања од прописаних техничким стандардима или посебно уговорених одступања напона.
Уколико грађани сумњају да је гориво лошијег квалитета, те да им је из тог разлога дошло до квара на аутомобилу, као први услов на основу којег могу тражити заштиту својих права јесте да посједују рачун о сипању горива. Требају се обратити власнику бензинске станице и обавијестити најближе инспекцијско тијело, ради узимања узорка и достављања акредитованој лабораторији на анализу. Трошкове узимања узорка и лабораторијске анализе сносиће странка чије тврдње се резултатима анализе докажу као нетачне.
За експлоатацију минералних сировина потребна је концесија, која се додјељује у складу са законом којим се уређује област концесија. Свака експлоатација без уговора о концесији сматра се бесправном. Изузетно, Влада Републике Српске може да одобри експлоатацију камена у количини до 10.000 м3 за изградњу или реконструкцију вјерских објеката и културно-историјских споменика без уговора о концесији, односно власници (корисници) земљишта могу на земљишту чији су власници, односно корисници да врше експлоатацију сировина за добијање грађевинског материјала за сопствене потребе у количини до 100 м3, за једнократно коришћење, уз одобрење и контролу надлежног органа јединице локалне самоуправе на чијем се простору земљиште налази.
Прописима којима је регулисана употреба пропан-бутан боца одређени су интервали периодичних прегледа којих су се пунионице дужне придржавати. Пунионице не смију пунити боце на којима није извршен преглед у законском интервалу код овлаштене институције. Све боце које се затекну у пунионицама и на продајним мјестима, а истекао им је рок од пет година од последњег испитивања, сматрају се неисправнима.
Предузећа и друга правна лица која се баве пуњењем и дистрибуцијом плинских боца, обавезна су да предузму све мјере у погледу техничке исправности и апсолутне безбедности, сходно Правилнику о техничким нормативима за покретне затворене судове за компримиране,течне и под притиском растворене гасове.
Приликом куповине или замјене боца у пунионицама грађани треба да обрате пажњу да ли је боца коју преузимају испитана или не. Свака боца на себи треба да има утиснут назив произвођача, серијски број, годину производње и годину последњег периодичног испитивања са утиснутим жигом, те да од продавца траже рачун на којем треба да пише фабрички број боце и година испитивања. Када је у питању употреба плинских боца веома је важно да се грађани придржавају упутстава за употребу, као и да редовно контролишу своја трошила, регулаторе притиска цријева и друго.
Управљање у градском, приградском и такси превозу врше органи јединице локалне самоуправе у складу са Законом о превозу у друмском саобраћају (Службени гласник Републике Српске“, број: 11/08 и 50/10).
Имовинске односе на путевима рјешава Републичка управа за геодетске и имовинско-правне послове или суд.
Управљање и надзор ауто путевима, брзим путевима, магистралним и регионалним путевима врше Јавно предузеће “Аутопутеви Републике Српске“, Јавно предузеће “Путеви Републике Српске“ и Републичка управа за инспекцијске послове – републичка саобраћајна инспекција, а у складу са Законом о јавним путевима (Службени гласник Републике Српске“, број: 16/10).
Управљање и надзор над локалним путевима и улицама у насељу врше јединице локалне самоуправе, а у складу са Законом о јавним путевима (Службени гласник Републике Српске“, број: 16/10). Чланом 66. овог закона прописано је да послове инспекцијског надзора над спровођењем Закона и других прописа који се односе на надзор над локалним и некатегорисаним путевима и улицама у насељу врше надлежни инспектори општине, односно града, као и комунална полиција у складу са законом којим се уређује њихов рад.
Урбанистичко-грађевински инспектори, како републички тако ни градски/општински, нису надлежни за рјешавање имовинско-правних односа на земљишту и објектима, већ су за то надлежни Републичка управе за геодетске и имовинско-правне послове и суд.
Питање удаљености објеката рјешава се одлукама градских/општинских Скупштина као и просторно-планском документацијом.
Законом о уређењу простора и грађењу („Службени гласник Републике Српске“, број: 55/10) прописана је изричита подјела стварне надлежности републичких урбанистичко-грађевинских инспектора и градских/општинских урбанистичко-грађевинских инспектора, а према врсти објекта и то тако да је за објекте за које одобрење за грађење издаје Министарство за просторно уређење, грађевинарство и екологију, надлежан за вршење инспекцијског надзора је републички урбанистичко-грађевински инспектор, а за објекте за које одобрење за грађење издаје град/општина, надлежан за вршење инспекцијског надзора је градски/општински урбанистичко-грађевински инспектор.
Имајући у виду прописану подјелу надлежности урбанистичко-грађевинских инспектора, подносилац иницијативе за вршење надзора ће заштиту својих права путем инспекције утолико прије остварити уколико води рачуна о прописаној надлежности, а на начин што ће своје иницијативе и приједлога одмах достављати надлежном урбанистичко-грађевинском инспектору.
У складу са Законом о уређењу простора и грађењу („Службени гласник Републике Српске“, број: 55/10) извођач радова обавезан је радове изводити према техничкој документацији на основу које је издато Одобрење за грађење, а у складу са одредбама овог закона, техничким мјерама, прописима, нормативима и стандардима које важе за грађење односне врсте грађевина.
Када је ријеч о материјалима који се користе, извођач радова је обавезан да уграђује материјал и елементе који одговарају стандардима, односно који морају имати атест о квалитету материјала издат од стране овлаштене организације регистроване за испитивање тог материјала и да на захтјев надзорног органа грађења и надлежног инспектора предочи документацију о квалитету уграђеног материјала.
Стручни надзор у току грађења објекта, односно извођења радова, врши надзорни орган грађења, којег писменим актом одређује инвеститор. Стручни надзор обухвата контролу одговарајуће примјене техничке документације, контролу и провјеру квалитета извођења свих врста радова и примјену прописа, стандарда, техничких норматива и норми квалитета радова, контролу квалитета материјала и друго.
Изграђени објекат може се користити, односно ставити у погон, након што орган управе који је издао Одобрење за грађење изда Рјешење о одобрењу за употребу, а на основу претходно извршеног техничког прегледа објекта.
Законом о раду у Републици Српској (Службени гласник Републике Српске, број: 1/16, 66/18 и 91/21) у члану 25. прописано је да у случајевима дискриминације у смислу одредаба чланова 19., 22., 23. и 24. овог закона лице које тражи запослење, као и радник, може да покрене пред надлежним судом поступак за остваривање права и накнаду штете од послодавца у складу са законом. У случају спора, терет доказивања да није било дискриминације, је на послодавцу. Дакле, када је у питању мобинг, у складу са одредбама Закона о раду, заштиту својих права радник може тражити судским путем. Овим Законом нису предвиђене новчане казне за такав вид кршења права радника, те инспекција рада по том основу нема могућности за предузимање мјера.
Заштита од узнемиравања на раду и у вези са радом, поступак за остваривање права на заштиту од узнемиравања на раду и у вези са радом и друга питања од значаја за заштиту од узнемиравања на раду и у вези са радом, дефинисани су Законом о заштити од узнемиравања на раду (Службени гласник Републике Српске, број: 90/21).
Законом о заштити од узнемиравања на раду прописано је да радник који сматра да је изложен узнемиравању на раду има право да поднесе захтјев за заштиту од узнемиравања на раду код послодавца у року од 30 дана од дана када је посљедњи пут извршена радња узнемиравања. Послодавац је дужан да по сазнању да је извршена радња узнемиравања на раду покрене поступак утврђивања одговорности за повреду радне дисциплине и да у року од 15 дана од дана пријема захтјева, односно од дана покретања поступка, спроведе поступак заштите од узнемиравања на раду.
Поступак за заштиту од узнемиравања на раду код послодавца сматра се окончаним закључивањем споразума у писаној форми између страна у спору. Ако стране у поступку код послодавца не закључе споразум о предмету спора, послодавац доноси рјешење о обустављању поступка.
Радник који сматра да је претрпио узнемиравање на раду може да поднесе приједлог за мирно рјешавање спора Агенцији за мирно рјешавање радних спорова или да подигне тужбу за заштиту од узнемиравања на раду, уколико се поступак код послодавца обустави без закљученог споразума. Право на подношење приједлога за мирно рјешавање спора, односно подизање тужбе условљено је претходним обраћањем радника послодавцу захтјевом за заштиту од узнемиравања на раду.
Изузетно, када је узнемиравање починио предузетник код којег је радник запослен, односно одговорно лице код послодавца, право на подношење приједлога за мирно рјешавање спора, односно подизање тужбе није условљено претходним обраћањем радника послодавцу захтјевом за заштиту од узнемиравања на раду.
У поступку заштите од узнемиравања на раду, уколико радник учини вјероватним да је био изложен узнемиравању на раду, терет доказивања да није било узнемиравања на раду је на послодавцу.
У поступку пред надлежним судом радник који сматра да је изложен узнемиравању на раду може у тужбеном захтјеву да тражи: утврђивање да је претрпио узнемиравање на раду, забрану вршења радњи које представљају узнемиравање на раду, забрану даљег вршења радњи узнемиравања, односно понављања радњи које представљају узнемиравање на раду, извршење радње ради уклањања посљедица узнемиравања на раду, накнаду материјалне, односно нематеријалне штете.
Дакле, поступак доказивања и утврђивања да је дошло до узнемиравања на раду, те накнада штете по том основу остварује се пред надлежним судом. Инспектор рада не може дати такве квалификације, али у поступку инспекцијске контроле може утврдити да ли је послодавац омогућио раднику заштиту његових права на начин прописан Законом о заштити од узнемиравања на рад.
У складу са чланом 26. Закона о раду Републике Српске (Службени гласник Републике Српске“, број: 1/16) уговор о раду не може закључити лице које није навршило 15 година живота и које нема општу здравствену способност за рад.
Чланом 27. Закона о раду прописано је да се радни однос са лицем млађим од 18 година може засновати само уз писмену сагласност родитеља, усвојиоца или стараоца, ако такав рад не угрожава његово здравље, морал и образовање, односно ако такав рад није забрањен законом. Лице малађе од 18 година живота може да заснује радни однос само на основу налаза надлежне здравствене установе којим се утврђује да је способно за обављање послова за које заснива радни однос и да такви послови нису штетни за његово здравље.
Радник млађи од 18 година не може бити распоређен да ради на радним мјестима за која је утврђено да су радна мјеста са повећаним ризиком или на нарочито тешким физичким пословима, на радовима који се обављају под земљом или под водом, као ни на другим пословима који би могли да представљају повећан ризик по његов живот, здравље и психофизички развој, а на основу члана 103. Закона о раду.
Законом о празницима Републике Српске (Службени гласник Републике Српске“, број: 43/07) одређују се дани празника Републике Српске, начин њиховог обиљежавања и празновања од стране грађана, републичких органа и организација, органа јединица локалне самоуправе, предузећа, установа и других организација, и лица која професионално обављају услужне и производне дјелатности.
Чланом 5. овог Закона прописано је да у дане празника Републике не раде републички органи и организације, органи јединице локалне самоуправе, предузећа, установе и друге организације и лица која професионално обављају услужне и производне дјелатности. Влада Републике ће одредити који републички органи и организације су дужни да раде и у дане празника Републике и у ком обиму.
Начелник општине, односно градоначелник ће одредити која су предузећа, установе и друге организације са подручја јединице локалне самоуправе, ради задовољења неопходних потреба грађана, дужни да раде и у дане празника Републике и у ком обиму.
Чланом 105. Закона о раду Републике Српске (Службени гласник Републике Српске, број: 1/16, 66/18 и 91/21) прописано је да послодавац не може одбити да прими у радни однос жену због тога што је трудна, нити јој може отказати уговор о раду због трудноће или због тога што жена користи породиљско одсуство.
Међутим, уколико је радница са послодавцем имала закључен уговор о раду на одређено вријеме, истеком уговора радници престаје радни однос без обзира на трудноћу.
Законом о доприносима (Службени гласник Републике Српске“, број: 114/17, 112/19, 49/21, 119/21, 56/22 и 132/22) уређен је систем обавезних доприноса за финансирање пензијског и инвалидског осигурања, здравственог осигурања, осигурања од незапослености и дјечије заштите у Републици Српској.
У складу са овим Законом и Законом о пореском поступку (Службени гласник Републике Српске“, број: 78/20 и 37/22) надзор над обрачунавањем и плаћањем доприноса врши Пореска управа Републике Српске. У случајевима када републичка инспекција рада у контроли утврди да се радницима исплаћује плата, а не уплаћују доприноси, обавјештавамо Пореску управу ради предузимања мјера из њихове надлежности.
Законом о запошљавању страних држављана и лица без држављанства (Службени гласник Републике Српске“, број: 24/09, 117/11 и 56/22) у члану 3. став 3. дефинисано је да у складу са прописима о раду и запошљавању, као и колективним уговорима и општим актима послодаваца, странци запослени код домаћих правних и физичких лица имају иста права, обавезе и одговорности по основу рада као и запослени држављани Републике, ако међународним споразумима није другачије одређено.
У члану 4. овог закона прописано је да поред општих услова утврђених законом, услова одређених колективним уговором и општим актима послодавца, странац мора да испуњава и посебан услов, да има радну дозволу за закључивање уговора о раду издату од Завода за запошљавање Републике Српске.
Радну дозволу за закључивање уговора о раду са странцем, на захтјев послодавца који га запошљава, издаје филијала Завода за запошљавање Републике Српске надлежна према сједишту послодавца, на основу утврђене квоте радних дозвола у Републици.
У случајевима кад је радник на боловању због повреде на раду или професионалног обољења у вези са радом, у складу са чланом 115. Закона о раду Републике Српске (Службени гласник Републике Српске, број: 1/16, 66/18 и 91/21), послодавац му не може отказати уговор о раду за вријеме док је здравствено неспособан за рад, без обзира да ли је радник са послодавцем закључио уговор о раду на неодређено или на одређено вријеме. Ако је радник закључио уговор о раду на одређено вријеме, период здравствене спријечености за рад не урачунава се у вријеме трајања уговора о раду.
Ако разлог боловања није повреда на раду, нити професионално обољење у вези са радом, раднику који је имао закључен уговор о раду на одређено вријеме радни однос престаје истеком рока на који је радни однос заснован.
Одређивање боловања спада у домен стручног рада здравствених радника што значи да здравствени инспектор нема надлежност да побија мишљење доктора медицине, поготово мишљење комисије која одобрава боловање преко тридесет дана.
Инспектор може провјерити да ли је испоштована процедура давања боловања односно да ли су сви подаци унијети у медицинску документацију и да ли се временски поклапају али нема надлежност да нареди прекид боловања.
Здравствена инспекција нема надлежност да обавља надзор над стручним радом здравствених радника. Инспекција може провјерити да ли је пацијент уведен у евиденцију, које услуге су му пружене и да ли је за те услуге издат рачун, али не може оцјењивати квалитет пружене здравствене услуге.
Законом о здравственој заштити (Службени гласник Републике Српске“, број: 106/09) одређено је да стручни надзор над радом здравствених установа обавља Министарство здравља и социјалне заштите Републике Српске, преко комисија или појединаца експерата. Захтјев за обављање ванредног стручног надзора може поднијети грађанин који није задовољан добијеном здравственом услугом и његова породица. Министар здравља цијени оправданост захтјева и одлучује о ванредном стручном надзору (члан 130. и члан 131.).
Законом о забрани пушења дуванских производа на јавним мјестима (Службени гласник Републике Српске“, број: 46/04,74/04, 92/09),) у циљу заштите непушача и ризичних група, као што су малољетна лица, труднице и старија лица од пасивног пушења, забрањено је пушење дувана и дуванских производа на јавним мјестима.
У смислу овог закона, јавним мјестима сматрају се установе гдје се пружају услуге за јавност и мјеста гдје се окупља више људи, укључујући:
а) васпитно-образовне установе као што су: јаслице, вртићи, основне и средње школе, факултети и универзитети и друге образовне установе,
б) установе за смјештај и боравак ученика и студената као што су: студентски домови, хостели за младе и друге установе гдје се примају и смјештају малољетна лица,
в) здравствене установе одређене Законом о здравственој заштити и социјалне установе као што су: болнице, амбуланте, рехабилитациони центри, домови за незбринуту дјецу, домови за лица са менталним и физичким поремећајима, старачки домови укључујући и чекаонице у оквиру ових објеката и других установа гдје се пружају услуге здравствене или социјалне заштите
г) државне, административне, правосудне установе као што су: институције Републике Српске, градски и општински органи, судови и друге установе у којима се пружају државне, административне и правне услуге,
д) културне установе као што су: позоришта, биоскопи, спортске установе, радио и телевизијски студији и друге установе у којима се одржавају културне и спортске манифестације, такмичења, рекреативне или забавне активности,
ђ) ресторани, роштиљнице, посластичарнице, и други објекти у којима се припремају, продају и послужују јела,
е) средства јавног превоза као што су: возови, аутобуси, службена возила, авиони, такси, лифтови, кабине жичара, и друга средства јавног превоза,
ж) радна мјеста као што су: у фабрикама, предузећима, у правним лицима и другим мјестима гдје се обавља процес рада,
з) мјеста привремено доступна јавности као што су: објекти за јавне презентације, телевизијске преносе,
и) банке, поште, продавнице, јавни тоалети и објекти у којима се организују игре на срећу ( томболе, аутомати и кладионице),
ј) објекти за пружање хигијенских услуга, његу и уљепшавање лица и тијела.
Пушење је дозвољено у посебно одређеним просторијама за пушење, које су одвојене од непушачког подручја, и у складу са овим законом означене знаком који јасно указује да се ради о просторији за пушење.
Надзор над примјеном овог закона обавља здравствено-санитарна инспекција, инспекција рада, комунална полиција и полиција, и то:
– Здравствено-санитарна инспекција у објектима из тачака а), б), в), ђ) и ј)
– Инспекција рада у објектима из тачака г) и ж)
– Комунална полиција у објектима из тачака д), ђ), з) и и)
– Полиција у објектима и средствима из тачака д), е) и з).
Примање и давање мита санкционисано је Кривичним законом Републике Српске, који није у непосредној надлежности Просвјетне инспекције. У случају када се Просвјетној инспекцији достави представка у којој се наводе коруптивни елементи, инспекција исту просљеђује надлежним истражним органима.
Поступак расписивања конкурса за пријем наставника и стручних сарадника дефинисан је Законом о основном образовању и васпитању (“Службени гласник Републике Српске“, број: 81/22) и Законом о средњем образовању и васпитању (“Службени гласник Републике Српске“, број: 41/18, 35/20 и 92/20). На основу ових закона донешени су Правилник о процедури пријема, критеријумима за пријем у радни однос и начину бодовања кандидата у основној школи (Службени гласник Републике Српске, број: 74/18 и 26/19) и Правилник о поступку за пријем у радни однос у средњој школи и начину бодовања критеријума за пријем (Службени гласник Републике Српске, број: 24/19) чију примјену контролише просвјетна инспекција, али само у дијелу до закључивања уговора о раду са изабраним кандидатом.
Кандидати који су незадовољни одлуком директора о избору кандидата могу поднијети приговор Школском одбору. Одлука Школског одбора је коначна и против ње се не може изјавити жалба, али се може покренути управни спор. Такође, странка незадовољна одлуком Школског одбора, писаним путем може се обратити просвјетној инспекцији.
Ако директор школе са изабраним кандидатом закључи уговор о раду, кандидат који није задовољан одлуком, заштиту својих права може потражити пред надлежним судом.
Високошколска установа може ангажовати наставнике који имају одговарајући избор са друге високошколске установе из Републике Српске, Босне и Херцеговине или иностранства за извођење наставе, а у складу са статутом високошколске установе. Права и обавезе наставника из предходног става уређују се уговором за извођење наставе, под условима и на начин прописан општим актом високошколске установе.
Начин и поступак закључивања уговора о раду, као и рад код два послодавца у двије државе између радника и послодавца (у конкретном случају наставника и ректора) као и радно вријеме радника, уређују се Законом о раду, а инспекцијски надзор у погледу придржавања наведеног прописа дефинисан је Законом о инспекцијама у Републици Српској (“Службени гласник Републике Српске“, број: 18/20) и врши га инспекција рада.
Поступак инспекцијског надзора у свим случајевима, па тако и у случају контроле законитости стицања и издавања школских исправа, покреће се по службеној дужности, према одредби члана35. Закона о инспекцијама у Републици Српској (“Службени гласник РС“, број: 18/20), само за оне дипломе или свједочанства за које постоји сумња да су стечене на незаконит начин. Уз захтјев за провјеру школских исправа потребно је доставити копију дипломе или свједочанства.
Просвјетна инспекција Инспектората Републике Српске провјерава само законитост стицања и издавања диплома, издатих на подручју Републике Српске. Ова инспекција не може вршити провјере диплома издатих у Федерацији БиХ или другим државама.
Захтјеве за провјеру диплома издатих у другим државама, заједно са копијом исте, треба доставити Министарству иностраних послова БиХ или директно министарствима просвјете других држава.
Републички инспектори заштите од пожара Инспектората и општинске, односно градске организационе јединице за заштиту од пожара – ватрогасне јединице, врше поједине стручне послове надзора који се односе на благовременост и повећање ефикасности ватрогасне интервенције, функционалност и исправност водозахвата, хидраната, апарата за гашење пожара, димовода, одлагања запаљивих течности и гасова и других запаљивих материјала у подрумима, на таванима и другим мјестима која представљају опасност, проходност пожарних путева и прилаза електричним разводним таблама, хидрантима, апаратима, забрану коришћења отвореног пламена и пушења на пожарно угроженим мјестима.
У складу са одредбама Закона о заштити од пожара (Службени гласник Републике Српске“, број: 71/12), контролу реализације и утрошак прикупљених средстава за реализацију техничког опремања ватрогасних јединица врше инспектори за заштиту од пожара при Министарству унутрашњих послова Републике Српске.
У градском подручју не смију се вршити наведене радње што је и санкционисано у складу са Законом о комуналним дјелатностима. У руралном подручју општине/града ове радње се смију вршити уз обавјештење и обезбјеђење од стране надлежне ватрогасне јединице. Иначе, уз службену забиљешку полиције са терена, ове радње су санкционисане и у складу са Законом о пољопривредном земљишту.
У складу са Закон о промету експлозивних материја и запаљивих течности и гасова, пиротехничка средства спадају у експлозивне материје, те испуњеност услова за регистрације предузећа за трговински промет, издавање одобрења за набавку, превоз и ускладиштавање и надзор над радом тих предузећа врше инспектори Центра јавне безбједности МУП-а.
У складу са Закон о промету експлозивних материја и запаљивих течности и гасова (Службени гласник Републике Српске“, број: 78/11) и припадајућим Правилницима, Министарство унутрашњих послова утврђује услове локације, пројектоване и изведене заштите и издаје сагласности у поступку прибављања одобрења од органа за послове грађења. Резервоари под притиском се могу ставити у функцију (прво пуњење) на основу наведених сагласности и прегледа и одобрења термоенергетског инспектора.
Обавезе спровођења мјера исправности ових инсталације су у надлежности Заједница етажних власника, а надзор врше општински, односно градски органи управе надлежни за инспекцијске послове у складу са Законом о одржавању зграда (Службени гласник Републике Српске“, број: 101/11). Локалне заједнице доносе Одлуке о комуналном реду, Одлуке о димњачарској дјелатности, Одлуке о кућном реду у стамбеним зградама, а према Закону о комуналним дјелатностима и Закону о одржавању зграда.
Република Српска
Републичка управа за инспекцијске послове
Инспекторат Републике Српске
78000 Бања Лука
Трг Републике Српске 8
Тел: +387 51 334 627
Факс: +387 51 307 955
Email: uprava@inspektorat.vladars.rs
У складу са одредбама Закона о слободи приступа информацијама, Инспекторат Републике Српске донио је Водич и Индекс регистар који ближе прописују поступак приступа информацијама из надлежности Инспектората Републике Српске.
Да би остварио право приступа информацијама, грађанин треба да попуни Образац за подношење захтјева за приступ информацијама и достави га Инспекторату Републике Српске на начин који је прописан Водичем и Индекс регистром
Copyright 2024. Инспекторат Републике Српске. Сва права задржана. Садржај ових страница се не смије преносити без дозволе и без навођења извора.